FANI ARDAN

          Fani Ardan, rođena 22 marta 1949, je odrastala u  Monaku. Počela je svoju glumačku karijeru u pozorištu 1974.

             Srela je 1980. režisera Trifoa. Glumilq je u dva njegova filma « La femme d'à côté » i « Vivement dimanche ». Njih dvoje su se venčati 1981. Njihova ćerka se rodila 1984, a te iste godine je i Trifo umro u 52. godini života.

             Fani je nastavila da glumi. Glumila je i za Kostu Gavrasa u "Savet porodice"-"Conseil de Famille" (1986), za Etore Skolu u "Porodica" -La Famille" (1988) i za Margaritu Von Trot u Tri sestre-"Trois soeurs" (1988).

            Dobila je 1995. nagradu Cezar za nabolju žensku ulogu u komedji "Pédale Douce".

           Igrala je i u italijanskim filmovima, nalazimo je kod Etor Skole 2000 (Le dîner-Večera), Paola Sorentina (Il divo, 2008) i Maria Martone-a (L'odeur du sang- Miris krvi, 2009).
           Treba pomenuti i njenu ulogu u filmu Ridicule Patrika Lkonta (1996). U 2002, bila je jedna od "Huit femmes"- "Osam žena" F. Ozona.

Glumila je divu Mariju Kalas u filmu Callas Forever (2002) Franka Zefirelija, pošto ju je već glumila u pozorištu.

          Režirala je i film 2009. Ima tri ćerke.

VALIS I FUTUNA

      

             

            Na udaljenosti od nekih 22 000 km od Pariza, Valis i Futuna predstavljaju bez sumnje teritoriju najudaljeniju od Pariza. Ona čini jednu od francuskih teritorija u južnom Pacifiku, sa francuskom Polinezijom i Novom Kaledonijom. Priroda dva arhipelaga je dobro očuvana i veoma je privlačna : jezera kratera, ostrvca i uvale na Valisu, šume i plaže na Alofi.           

         Poreklo imena Valis i Futuna : prva reč potiče od imena Semjuela Valisa (1728-1795), britanskog moreplovca, u čiju čast su ostrva dobila njegovo ime. Druga reč potiče od reči futu, imena otrovne biljke koju koriste ribolovci da bi ulovili ribe.

           

STEFAN MALARME

           Stefan Malarme,  rođen u Parizu, (18. marta 1842-1898),  je bio profesor engleskog. Bio je oženjen, imao dvoje dece, ali je kao i svaki umetnik voleo žene i njima je bio okružen  sve do svoje smrti. 

           Vrlo rano je počeo da piše pesme. Promenio je tradicinalni koncept poezije ističući da poezija ne treba da imenuje stvari, ne treba da kazuje nego da sugeriše. Već  1865  objavljuje 'Poslepodne jednog pauna' (l’Après-midi d’un faune),  pesmu koja će inspirisati istoimenu kompoziciju Kloda Debisija i koju će slikar impresionista Mane ilustrovati. Faun je zaljubljen u nifmu, u stvarnosti se ljubav ne realizuje, ali Poezija i San je omogućavaju. Smatra se šefom simbolizma iako on sam nije želeo da pripada nijednom pokretu. Njegova poezija je potraga za Idealom. Pesnik traži sveti jezik kojim će izraziti suštinu, zato poezija nije dostupna svakome. Malarme teži Idealu, ali ne uspeva da ostvari savršenstvo kojem teži i počinje da veruje da Bog ne postoji i da je sve iluzija. Očajava, ali ubrzo otkriva lepotu ništavila "Šta je lepše od prazne strane na kojoj sve može da se napiše?" kaže Malarme. Poezija nema nikakvu korist, dok stvara pesnik ne sme da razmišlja o slavi, niti materilnoj koristi. Malarme je uspeo da dočara unutrašnju borbu i težnju svakog stvaraoca da napravi što lepše delo.

   Mane je ovaj portret Malarmea naslikao 1876. u vreme objavljivanja pesme "Poslepodne jednog pauna". Tokom skoro 10 godina, ova dva prijatelja su se nalazila svakodnevno da bi pričali o slikarstvu, književnosti, novoj estetici, ali i o ženama i modi.

                 Muzej Malarmea se nalazi u Francuskoj, u Vilenu na Seni (Vulaines-sur-Seine) u kući u kojoj je Malarme živeo pred kraj života. U njemu se pored ostalog nalazi i ova statua koju je, ko oklon za Malarmea,  izradi Pol Gogen na Tahitiju i u njegovu čast nazvao je "Poslepodne jednog pauna" .

STENDAL

Henri Bejl, francuski pisac, poznat kao Stendal, rođen je 23.januara 1783. u Grenoblu, a umro je 1842. u Parizu. Proslavio se romanima Crveno i crno (1830), Parmski kartuzijanski manastir (1839) Lisjen Leven (nezavršen)... Predstavnik je subjektivnog realizma.

EDUARD MANE

Mane (23 januar 1832 - 1883) je najveći francuski slikar 19 veka.

http://www.dailymotion.com/video/xhx4rz_bande-annonce-de-l-exposition-manet-au-musee-d-orsay_creation#from=embed

KVEBEK

                   Kvebek je najveća provincija Kanade i druga po veli...čini frankofona zajednica u svetu. U njoj je 82% stanovništva frankofono. Od 1867. francuski i engleski su zajedno zvanični jezici. Grad Kvebek je po veličini drug frankofoni grad, odmah posle Pariza.Kvebek je frankofona pokrajina Kanade. Glavni grad je Kvebek a najveći grad je Montreal.Smešten na severo-istoku severne Amerike, na jugu se graniči sa SAD. Šuma pokriva polovinu teritorije. Kvebek je jedna od vodećih zemalja u svetu po količini slatke vode. Smenjuju se sva 4 god. doba. Mogu se videti polarna svetlost i polarni dan (ponoćno sunce).

Polarni dan : vreme kad sunce ne zalazi [(20 sati do 186 dana (na polovima)]

Polarna svetlost, aurora borealis

Istorija Kvebeka u slikama

ŠARL PERO

           12. januar, 1628. godine, rođen je francuski pisac Šarl Pero, autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", koja sadrži, širom sveta poznate, bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica".
                                                            

BOMARŠE

                Bomarše, rođen 24 01 1732 u Parizu, je pisac, novinar, dramaturg, izdavač Vol...terovih dela, sajdžija, pronalazač, političar, muzičar (najbolje je svirao harfu)... i jedan od predstavnika Veka Svetlosti. Umro je u 67 god.

        Figarova ženidba, Bomaršeova komedija u 5 činova je već na premijeri 1784. doživela veliki uspeh.

        Mocart je komponovao 1786 komičnu komediju Figarova ženidba inspirisanu komedijom Bomaršea Figarova ženidba.

         Danas čak i deca znaju ariju opere Figarova ženidba.‎

       1993. je snimljen jedan od filmova o životu slavnog Bomaršea sa francuskim glumcem Fabrisom Lučinijem u glavnoj ulozi.

        A u Narodnom pozorištu u Beogradu možete da pogledate ovu lepu predstavu modernizovanu pod naslovom Figarova ženidba i razvod.

GREJS KELI

 

Grejs Keli (1929-1982), američka glumica, postala je Princeza od Monaka udajom za Renjea III 1956.
Postala je poznata naročito zahvaljujući filmovima Alfreda Hičkoka. Dobila je Oskara za najbolju glumicu 1955. Ali u 27. god. prekida svoju glumačku karijeru da bi postala princeza Monaka. Bila je predsednica monegaskog Crvenog krsta sve do svoje smrti.

 

 

ANDRE BRETON

Breton, francuski pisac, pesnik, esejista i teoretičar nadrealizma, je poznat naročito po Manifestima nadrealizma i po poetskim romanima Nađa (1928) i Luda ljubav (1937).Glavni predstavnik pokreta nadrealizma kojije odbacio element tradicionalnog romana, racionalnost i van morala i estetike se zalaao za imaginaciju, slobodne asocijacije. Potrebno je prihvatiti svoje potisnute želje, iracionalno kako bi se otkrila svetlost. Čovek je jedinstvo svesnog i nesvesnog, kaže on i do tog jedinstva sedolazi preko ljubavii pisanja.

U romanu Luda ljubav (1937) ljubav za Bretona postaje vrhunska vrednost. Žena ima centralno mesto u njegovom delu, ona omogućava muškarcu da se uskladi sa samim sobom i da prevaziđe osećaj životnog beznađa.

REJMON KENO

Rejmon Keno, rođen 21. 02.1903-1976, je francuski romanopisac, pesnik, dramaturg i jedan od osnivača književne grupe Ulipo (1960) [međunarodna gupa književnika i matematičara koja je raspravljala o pojmu "prisile" i pronalazila nove načine za podsticanje stvaralaštva.‎

"Stilske vežbe", jedno od najpoznatijih Kenoovih dela, objavljeno je 1947. U njoj je isti događaj ispričan na 99 različitih načina.

‎1959 je objavljen veoma poznati Kenoov roman "Zazi u metrou". Uskoro je adaptiran za pozorište i film..

OGIST RENUAR

            Ogist Renuar, rođen 25. 1841-1919., je čuveni francuski slikar, skulptor, litograf, graver. Tokom 60 godina je naslikao skoro 6 000 slika, što je bio rekord do Pikasa.

BORIS VIAN

 

              Boris Vian (10.03.1920 - 1959): brilijantan učenik, inženjer po obrazovanju, je francuski pisac, pesnik, džez muzičar, glumac, pozorišni pisac... Ovo je njegova najpoznatija pesma Dezerter: "....Nisam na Zemlji da bih ubijao jadne ljude..."

ŽILIJET BINOŠ

            

            Žilijet Binoš (rođena 9. marta 1964) je poznata francuska glumica. Dobila je nagradu za glavnu žensku ulogu 2010, na 63. festivalu u Kanu za film Overena kopija. (Copie Conforme). Jedna je od najviše nagrađivanih glumica u svetu, jer je pored Oskara i Cezara, jedina glumica koja je dobila nagradu za glavnu žensku ulogu na 3 najveća međunarodna filmska festivala : u Kanu, Veneciji i Berlinu.

MORIS RAVEL

              Moрис Равел (7. март 1875 - 1937), је био француски композитор, пијаниста и заједно са Клодом Дебисијем главни заступник импресионизма у музици.

ŽORŽ PEREK

         Žorž Perek (7 mart 1936 -1982) je francuski pisac, član grupe Ulipo (pisci i matematičari 60-ih) čija dela su uvek bila uslovljena nekim jezičkim ili formalnim ograničenjem (npr. napisati knjigu, a ne upotrebiti nijednom slovo "e" koje je inače najčešće slovo u francuskom jeziku). Studirao je istoriju, radio kao dokumentarista, sarađivao u književnim časopisima. Za svoju prvu knjigu "Stvari" dobio je nagradu Renodo. Snimao je i filmove.

                                                           Život uputstvo za upotrebu" (1978).
            Žanrovski odredjen od strane autora, Žorža Pereka, kao "roman", "Život uputstvo za upotrebu" je originalna književna slagalica. Okvir slagalice predstavlja jedna kuća u Parizu i ono što se u njoj dešavalo oko osam sati uveče 23. juna 1975.

SIRANO D BERŽERAK

            Sirano d Beržerak (6 Mars 1619 – 1655) je bio francuski pisac koji je među prvima počeo da piše pozorišna dela u prozi i da koristi tipske ličnosti i provincijski govor. Bio je inspiracija Edmondu Rostanu za njegovu istoimenu predstavu Sirano d Beržerak (1897). Kasnije je snimljeno više filmskih verzija ove predstave.

VIKTOR IGO

Victor Igo (26 février 1802-1885) je jedan od najvećih francuskih pisaca i glavni predstavnik romantizma. Napravio je remek dela u svim žanrovima : pozorištu (Rui Bla), romanu (Notre-Dame de Paris, Jadnici..), poeziji (Jesenje lišće, Unutrašnji glasovi…). Za njega je sve predmet umetnosti, a umetnik je vizionar čije reči otkrivaju istinu i menjaju svet.

U 25. g. objavljuje Kromvel i predgovor postaje manifest romantizma. U 28. g. sa predstavom Hernani označava zvaničnu pobedu romantizma. Pozorište počinje da predstavlja pravi život: nema više strogih pravila, dekor postaje važan, napuštaju se antičke teme u korist lokalnih boja i događaja, naročito srednjovekovnih, kako bi se iz njih izvukla pouka. Počinje mešanje žanrova kako bi se pokazalo da je čovek istovremeno i ružan, lep, komičan, tragičan, telesan i duhovan.

http://youtu.be/Uq_iZ8-gvCI

MONTENJ

Montenj (28.02.1533-1592) je pisac, filozof, gradonačelnik Bordoa, diplomata, putnik; svestrana ličnost kao i svaki pravi predstavnik Renesanse. Inspirisan Sokratovom devizom "upoznaj samog sebe" napisao je svoje Eseje, prvo delo tog žanra, u kojima opisuje sebe i čitav svoj život.
http://youtu.be/E-6bn_dFcmc

FREDERIK ŠOPEN

Frederik Šopen je rođen 1.03. 1810 u Poljskoj. Otac mu je Francuz, majka Poljakinja. Jedan je od najvećih kompozitora i pijanista 19 veka. 1831. je emigrirao i nastanio se u Parizu. Živeo je sa Žorž Sand, francuskom književnicom. Umro je 1849. Sahranjen je u Parizu, a srce mu je, po njegovoj želji preneto u Poljsku.

IZABELA IPER

Izabela Iper, francuska glumica, rođena je 16. marta 1955. u Parizu. Počela je svoju karijeru u filmovima koji su obeležili sedamdesete godine. U 25. god. je dobila nagradu za glavnu žensku ulogu u Kanu za film Kloda Šabrola "Violette Noisière"(1978), a 2001. je istu nagradu dobila za ulogu u filmu "La pianiste". Igrala je u filmovima mnogih francuskih reditelja, snimala je i u Holivudu i na raznim mestima u svetu. Za film "La Cérémonie" 2001. dobila je nagradu Cezar za najbolju žensku ulogu. Bila je najbolja evropska glumica 2001. Ima troje dece.

NOVA KALEDONIJA

                                                          
                                                        

         

         Nova Kaledonija je jedna od francuskih teritorija (TOM). Čini je arhipelag koji se nalazi u Pacifiku, 1500 km istočno od Australije i 2000 km severno od Novog Zelanda. O njoj se govori i kao o "najlepšoj laguni n svetu". Ima tropsku klimu. Savanu i guste tropske šume odlikuje bogatstvo različitih vrsta biljaka i životinja.

          Glavni grad, Numea, je istovremeno i jedini veliki grad. Najveći broj stanovništva čine mlađi ljudi.

          Francuski, zvanični jezik, ima svoj specifični akcenat i izraze u odnosu na francuski jezik prestonice, Francuske. Koristi se još 28 jezika, od kojih pet imaju status regionalnh jezika. Govori se takođe i haiti, javanski, vijetnamski, a manje japanski i engleski.

FRANCUSKA

                                                                        

      Francuska ima oblik šestougaonika. Moguće je, kolima ili vozom, preći je od severa do juga i od istoka do zapada za manje od jednog dana. Ona je jedina evropska zemlja koja izlazi istovremeno na Severno more, Lamanš, Atlanski okean i Sredozemno more. U Alpima, na granici sa Italijom i Švajcarskom, nalazi se Mon Blan (4 807m), najviši vrh u zapadnoj Evropi. Najstarije planine u Francuskoj čine Centralni Masiv. Na granici sa Švajcarskom su vrhovi Jure, a na granici sa Španijom su Pirineji. Od pet francuskih reka samo Sena i Loara teku potpuno po francuskoj teritoriji. Francusku čine i Nova Kaledonija, Polinezija, Volis i Futuna, ostrvo Reunija, Mejot, Gvadelup, Martinik, Gujana i Sen Pjer i Mikelon.