STEFAN MALARME

           Stefan Malarme,  rođen u Parizu, (18. marta 1842-1898),  je bio profesor engleskog. Bio je oženjen, imao dvoje dece, ali je kao i svaki umetnik voleo žene i njima je bio okružen  sve do svoje smrti. 

           Vrlo rano je počeo da piše pesme. Promenio je tradicinalni koncept poezije ističući da poezija ne treba da imenuje stvari, ne treba da kazuje nego da sugeriše. Već  1865  objavljuje 'Poslepodne jednog pauna' (l’Après-midi d’un faune),  pesmu koja će inspirisati istoimenu kompoziciju Kloda Debisija i koju će slikar impresionista Mane ilustrovati. Faun je zaljubljen u nifmu, u stvarnosti se ljubav ne realizuje, ali Poezija i San je omogućavaju. Smatra se šefom simbolizma iako on sam nije želeo da pripada nijednom pokretu. Njegova poezija je potraga za Idealom. Pesnik traži sveti jezik kojim će izraziti suštinu, zato poezija nije dostupna svakome. Malarme teži Idealu, ali ne uspeva da ostvari savršenstvo kojem teži i počinje da veruje da Bog ne postoji i da je sve iluzija. Očajava, ali ubrzo otkriva lepotu ništavila "Šta je lepše od prazne strane na kojoj sve može da se napiše?" kaže Malarme. Poezija nema nikakvu korist, dok stvara pesnik ne sme da razmišlja o slavi, niti materilnoj koristi. Malarme je uspeo da dočara unutrašnju borbu i težnju svakog stvaraoca da napravi što lepše delo.

   Mane je ovaj portret Malarmea naslikao 1876. u vreme objavljivanja pesme "Poslepodne jednog pauna". Tokom skoro 10 godina, ova dva prijatelja su se nalazila svakodnevno da bi pričali o slikarstvu, književnosti, novoj estetici, ali i o ženama i modi.

                 Muzej Malarmea se nalazi u Francuskoj, u Vilenu na Seni (Vulaines-sur-Seine) u kući u kojoj je Malarme živeo pred kraj života. U njemu se pored ostalog nalazi i ova statua koju je, ko oklon za Malarmea,  izradi Pol Gogen na Tahitiju i u njegovu čast nazvao je "Poslepodne jednog pauna" .