Muzej Mora u Parizu (le musée national de la Marine)

http://www.musee-marine.fr/index.php?lg=fr&nav=1003

Film : Katrin Denev

Katrin Denev, rođena Katrin Dorleak 22. oktobra 1943. u Parizu, je francuska glumica.

1993 : Nominovana je za Oskara za najbolju glumicu u filmu - Indokina (Indochine)

 

Film Potiche 2010

Dobila je 4 nagrade na festivalima i nominovana je 15 puta.

Salon čokolade u Parizu

http://www.salon-du-chocolat.com/accueil.aspx

18. Salon čokolade od 20. do 24. oktobra 2011.

http://www.dailymotion.com/video/xff6k3_le-salon-du-chocolat-inaugure-a-paris-avec-un-defile_news

http://cybermag.cybercartes.com/les-plus-belles-sculptures-en-chocolat/

Poezija : Artur Rembo

      Artur Rembo je francuski pesnik. Rođen je 20. oktobra 1854. u Šarlevilu, a umro je 10. novembra 1891. u Marseju. 

      Majka mu je jako stroga. U školi je vredan učenik. Dobija nagradu za stihove na latinskom 1869. Napisao je svoju prvu pesmu u 14. godini a poslednju u 20. (1874) 

       1871. Rembo pokazuje novu pesmu "le Bateau ivre" (Pijani brod) svom novom prijatelju Verlenu, već poznatom pesniku. 

Verlen i Rembo

 Verlen je oduševljen.  Sa njim će imati strastvenu i burnu vezu. Ta veza će se završiti tek 1973. u Briselu, pošto ga je Verlen, pijan kao obično, povredio pucajući iz pištolja. Posle raskida sa Verlenom,  piše prozne pesme Iluminacije (1874) koje se smatraju vrhuncem Remboovog dela, najsnažnijim izvorom modernizma. Zatim mnogo putuje, u Nemačku, Švedsku, u Etijopiju.... Bavi se trgovinom i pored ostalog preprodaje oružje. Ali više ne piše. Umro je od raka u 37. godini života posle amputacije noge.

Njegova pesma Pijani brod

Dok silažah, nedavno, niz nehajne Reke, 

Ladari me, osetih, prestadoše vuci; 

Njih, gole, o šarene pribiše direke, 

Za mete ih uzevši, Indijanci bucni. 

Nosac sukna engleskog i flamanskog žita, 

Bezbrižan, bez posade bejah, u slobodi! 

Reke me, kad prestade metež da mahnita, 

Pustiše da zaplovim kud me želja vodi. 

Gluvlji nego deciji mozak, prošle zime, 

Dok me zapljuskivala plima rasrdena, 

Ja krenuh! I slavniji darmar zahvati me 

Od onog što odnosi kopna odronjena. 

Bura me prepustila svome blagoslovu. 

Od cepa laganiji, igrah usred vala 

Koje i kolevkama za mrtvace zovu, 

Deset noci, s prezirom za glup mig ferala! 

Slada nego jabuka za grlo decaka, 

Moju ljusku jelovu zelen-voda probi, 

Od plavicastih vina i od izbljuvaka 

Opra me, te kormilo i kotvu mi zdrobi. 

I od tog se vremena kupam u Poemi Mora, 

sjajem sazvežda obliven, i mlecan, 

Gutam azur zeleni, gde davljenik nemi 

Zamišljeno ponekad slazi na put vecan; 

Gde, naglo obojivši bunilo, modrenje 

I prespore ritmove ispod danjih kola, 

Gorku ridost ljubavi obuzima vrenje 

Od svih lira snažnije, od svih alkohola!

...

film :  "Eclipse totale" (Totalno pomračenje"):

Knjiga o njegom životu i delu u izdanju "Gallimard découvertes" :

Mostovi Pariza

http://www.peniche.com/21ptsommaire.htm

Sena protiče kroz Pariz sa istoka na zapad i nad njom je (na dužini od 13 km) podignuto 35 mostova.

Paradoksalno, le Pont Neuf (Novi most) je najstariji most u Parizu.To je bio prvi kameni most.

Le Pont des Arts (Umetnički most) je prvi gvozdeni most u Parizu.

Muzej Orsej (Musée d'Orsay)

Nalazi se u staroj železničkoj stanici, napravljenoj za Međunarodnu izložbu 1900. godine. Muzej je otvoren za publiku 9. decembra 1986.

http://www.musee-orsay.fr/en/collections/overview.html

U 2010. godini ga je posetilo 2 985 510 ljudi.

Muzika : Danijel Levi (Daniel Lévi)

Les Dix Commandements, (10 zapovesti, mjuzikl)

brojevi od 1 do 20 na francuskom

Film : Pirati, Dobri nizašta, loši za sve

U bioskopima u Francuskoj 28. marta 2012.

Muzika : Tomas Ditron (Thomas Dutronc)

Slikarstvo : Žak Tiso

autoportret

Žak-Žozef Tiso - (15. oktobar 1836.- 8. avgust 1902.), je francuski slikar i graver. Proveo je deo života u Londonu.

                                                           Njegova karikatura Č. Darvina

Na kraju života je ilustrovao Bilbliju. Zato je putovao po Srednjem Istoku, naročito u Palestinu i Jerusalem, da bi otkrio potrebne pejzaže i ljude. 

Metro u Montrealu

Metro u Montrealu je počeo sa  radom 14. oktobra 1966. Tada je imao 26 stanica na  3 linije. Danas ima 68  stanica na 4 linije. 

Muzika : Iv Montan (Yves Montand)

Iv Montan,  (pravo ime Ivo Livi), je  francuski glumac i pevač , italijanskog porekla (rođen 13. oktobra 1921. (Italija) a umro 9. novembra 1991. (Francuska).

Događaji: antistres nedelja u Belgiji

Antistres nedelja u Belgiji

"Dobro okruženje pomaže : 

...Ostajem u kontaktu sa osobama koje volim i sa kojima se osećam dobro. 

Nalazim vreme da ih vidim, a ako to ne mogu, bar da ih čujem ili da im pošaljem poruku.

Zajedno je ponekad sve mnogo bolje!.. "

Muzika : Kamelija Žordana (Camélia Jordana)

Camélia Jordana  - Non, Non, Non 

Kamelija Žordana, (rođena 1992: u Tulonu), je francuska pevačica, otkrivena u emisiji "Nova zvezda" (Nouvelle Star")  2009. 

Zvanični blog :

http://cameliajordana-officiel.skyrock.com/

Izložba : « Tutankamon, njegov grob i njegovo blago »,

Najveća kolekcija egipatske umetnosti u Briselu se nalazi u Muzeju "500 godina Brisela" (Cinquantenaire de Bruxelle). Sadrži oko 11.000 predmeta... Brisel, do 27/11/11.
http://kingtutbrussels.be/web/?lang=en

Slikarstvo : Žan Antoan Vato

Žan Antoan Vato,  (10 oktobar 1684-1721), je francuski slikar, jedan od osnivača rokoko pokreta.

Frans Gal

Francuska pevačica, rođena 1947.

1965 : Pobedila je na Evroviziji, pevala je za Luksemburg "Poupée de cire, poupée de son", reči i muzika S. Gensburg 

1994 : Dobila je orden Legije časti

Laura Manodu

Rođena je  9. oktobra 1986, Francuska.

Postala je olimpijska šampionka u 17. godini na 400m. Šampionka sveta je bila 2005, četvorostruka šampionka Evrope 2006, dvostruka šampioka sveta 2007. i šampionka Evrope 2008.

Kamij Sen-Sans (1835-1921)

Kamij Sen-Sans (1835-1921) je francuski kompozitor, pijanista, orguljaš i dirigent 

"Labud"

Robert de Sorbon

Robert d Sorbon, (9. oktobar 1201-1274) je francuski teolog, osnivač Sorbone.

zvanični sajt :
http://www.sorbonne.fr/accueil.html

Događaji/oktobar

                                                                     Besana noć u Parizu, 1. oktobar

                               

Međunarodni dan nenasilja, 2. oktobar

Međunarodni dan životinja, l4. oktobar2011

28. Festival Frankofonije u Limuzen-u

‎5. oktobar : Međunarodni dan profesora: profesori za jednakost polova

Festival Modernih umetnosti Karaiba i Amerike u Parizu od 7. do 15. oktobra 

Međunarodni Festival naučnog filma od 6 do 11 oktobra

http://www.pariscience.fr/fr/festival/

Međunardoni dan za borbu protiv maltretiranja životinja 

                                                

                                      "Čovek koji je okrutan prema životinjama ne može da bude dobar čovek", Gandi.

Kiša zvezda padalica na nebu 8. oktobra nad Evropom i centralnom Azijom 

...

Marija Kiri

Marija Kiri, rođena Marija Salomea Sklodovska (7. novembra 1867. u Varšavi, Poljska -  umrla 1934. u  Sancelemozu, Francuska) je francuski fizičar poljskog porekla. 

Sa suprugom Pjerom Kirijem (1859-1906) dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903. za istraživanja radijacije.
1911. ona je dobila i Nobelovu nagradu za hemiju za svoje radove u vezi sa polonijumom i radijumom. 

Ona je jedina žena u svetu koja je dobila dve Nobelove nagrade. 

Njeni ostaci su iz porodične grobnice preneti i sada su zajedno sa ostacima njenog muža, Pjera Kirija, u Panteonu u Parizu od 1995.

Roland Garos

Rođen je 6. oktobra 1888 u Sen-Deniu, (Reunion).
Doselio se sa porodicom u Francusku.Osnovao je prvu školsku fudbalsku ekipu u Nici i kao kapiten je doveo do pobede na šampionatu Univerziteta. Bavio se i biciklizmom i postao je 1906. šampion Francuske.

Učio je sam da leti jer u to vreme nije postojala nijedna škola letenja. 
Napravio je prve snimke iz vazduha u istoriji fotografije. 
1913. se upušta u novu avanturu, preleće Mediteransko more.
1914.je odneo pobedu na reliju u Monaku.

Veče pred njegovu smrt, Žan Kokto, njegov prijatelj, je napravio ovu brzu skicu. To je njegov poslednji portret.
5. oktobra 1918,tokom borbe, njegov avion je eksplodirao u letu. Bilo je to veče pred njegov 30. rođendan.

Roland Garos (po imenu ovog avijatičara, koji je bio strastveni igrač tenisa) je danas popularniji teniski turnir u svetu i naročito u Francuskoj jer se igra u Parizu.

5.oktobar : Svetski dan profesora

Profesori za jednakost polova

Deni Didro

Deni Didro,  (1713. u Langru - 1784. u Parizu), je francuski književnik, filozof i enciklopedista.

Studirao je kod Jezuita, zatim u gimnaziji Louis-Le-Grand (Lui Veliki) i dobio titulu maître ès Art 1732. Vodio je boemski život. U to vreme upoznaje Žan Žak Rusoa. 

Započeo je književnu karijeru prevođenjem, kako bi zaradio za život.

Knjižar Breton ga je angažovao 1747. da zajedno sa Dalamberom (d'Alembert) vodi radove na izradi Enciklopedije (l'Encyclopédie ou Dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers). Više od 20 godina svog života je posvetio poslu izdavača.

Prvi tom je objavljen 1751, a poslednji 1772.

Elektronska biblioteka tekstova Didroa :
http://ottaviani.chez.com/diderot/textes.htm

Postavio je osnove buržujske drame u pozorištu, uneo revolucionarne promene u roman sa Žakom Fatalistom (Jacques le Fataliste), napravio kritiku pomoću svojih Salona.

1759 Grim, direktor Književne prepiske  (La Correspondance littéraire), je Didrou dao da napiše izveštaje sa izložbi slika, gravura i skulptura  koje je Kraljevska Akademija organizovala svake dve godine u četvrtastom Salonu Luvra. Ovi izveštaji su nazvani Saloni.

Zbog svojih materijalističkih shvatanja 1749. je najpre praćen azatim i zatvoren 3 meseca u zamku Vensen.

Pozorišna predstava o njegovom životu :

Mari-Kler Ble

Mari-Kler Ble je književnica iz Kvebeka, rođena 5 oktobra 1939.

Jedno razdoblje u Emanuelinom životu, Nagrada Mediči, Nagrada Francuska-Kvebek

 Lepa zver, Nagrada francuskog jezika,

1993 - Postaje član Kraljevske Akademije Belgije francuskog jezika i kulture

1994 - Član Akademije književnosti Kvebeka.

1999 - Dobija orden časti u rangu viteza Ministarstva kulture Francuske.

2009 - Dobija počasni doktorat za književnost na Univerzitetu Laval
Njene knjige su prevedene na više jezika. 
Napravljeni su filmovi po njenim romanima : Lepa zver (2006), 

Jedno razdoblje u Emanuelinom životu (1968) ....