Deni Didro

Deni Didro,  (1713. u Langru - 1784. u Parizu), je francuski književnik, filozof i enciklopedista.

Studirao je kod Jezuita, zatim u gimnaziji Louis-Le-Grand (Lui Veliki) i dobio titulu maître ès Art 1732. Vodio je boemski život. U to vreme upoznaje Žan Žak Rusoa. 

Započeo je književnu karijeru prevođenjem, kako bi zaradio za život.

Knjižar Breton ga je angažovao 1747. da zajedno sa Dalamberom (d'Alembert) vodi radove na izradi Enciklopedije (l'Encyclopédie ou Dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers). Više od 20 godina svog života je posvetio poslu izdavača.

Prvi tom je objavljen 1751, a poslednji 1772.

Elektronska biblioteka tekstova Didroa :
http://ottaviani.chez.com/diderot/textes.htm

Postavio je osnove buržujske drame u pozorištu, uneo revolucionarne promene u roman sa Žakom Fatalistom (Jacques le Fataliste), napravio kritiku pomoću svojih Salona.

1759 Grim, direktor Književne prepiske  (La Correspondance littéraire), je Didrou dao da napiše izveštaje sa izložbi slika, gravura i skulptura  koje je Kraljevska Akademija organizovala svake dve godine u četvrtastom Salonu Luvra. Ovi izveštaji su nazvani Saloni.

Zbog svojih materijalističkih shvatanja 1749. je najpre praćen azatim i zatvoren 3 meseca u zamku Vensen.

Pozorišna predstava o njegovom životu :