FANI ARDAN

          Fani Ardan, rođena 22 marta 1949, je odrastala u  Monaku. Počela je svoju glumačku karijeru u pozorištu 1974.

             Srela je 1980. režisera Trifoa. Glumilq je u dva njegova filma « La femme d'à côté » i « Vivement dimanche ». Njih dvoje su se venčati 1981. Njihova ćerka se rodila 1984, a te iste godine je i Trifo umro u 52. godini života.

             Fani je nastavila da glumi. Glumila je i za Kostu Gavrasa u "Savet porodice"-"Conseil de Famille" (1986), za Etore Skolu u "Porodica" -La Famille" (1988) i za Margaritu Von Trot u Tri sestre-"Trois soeurs" (1988).

            Dobila je 1995. nagradu Cezar za nabolju žensku ulogu u komedji "Pédale Douce".

           Igrala je i u italijanskim filmovima, nalazimo je kod Etor Skole 2000 (Le dîner-Večera), Paola Sorentina (Il divo, 2008) i Maria Martone-a (L'odeur du sang- Miris krvi, 2009).
           Treba pomenuti i njenu ulogu u filmu Ridicule Patrika Lkonta (1996). U 2002, bila je jedna od "Huit femmes"- "Osam žena" F. Ozona.

Glumila je divu Mariju Kalas u filmu Callas Forever (2002) Franka Zefirelija, pošto ju je već glumila u pozorištu.

          Režirala je i film 2009. Ima tri ćerke.

VALIS I FUTUNA

      

             

            Na udaljenosti od nekih 22 000 km od Pariza, Valis i Futuna predstavljaju bez sumnje teritoriju najudaljeniju od Pariza. Ona čini jednu od francuskih teritorija u južnom Pacifiku, sa francuskom Polinezijom i Novom Kaledonijom. Priroda dva arhipelaga je dobro očuvana i veoma je privlačna : jezera kratera, ostrvca i uvale na Valisu, šume i plaže na Alofi.           

         Poreklo imena Valis i Futuna : prva reč potiče od imena Semjuela Valisa (1728-1795), britanskog moreplovca, u čiju čast su ostrva dobila njegovo ime. Druga reč potiče od reči futu, imena otrovne biljke koju koriste ribolovci da bi ulovili ribe.

           

STEFAN MALARME

           Stefan Malarme,  rođen u Parizu, (18. marta 1842-1898),  je bio profesor engleskog. Bio je oženjen, imao dvoje dece, ali je kao i svaki umetnik voleo žene i njima je bio okružen  sve do svoje smrti. 

           Vrlo rano je počeo da piše pesme. Promenio je tradicinalni koncept poezije ističući da poezija ne treba da imenuje stvari, ne treba da kazuje nego da sugeriše. Već  1865  objavljuje 'Poslepodne jednog pauna' (l’Après-midi d’un faune),  pesmu koja će inspirisati istoimenu kompoziciju Kloda Debisija i koju će slikar impresionista Mane ilustrovati. Faun je zaljubljen u nifmu, u stvarnosti se ljubav ne realizuje, ali Poezija i San je omogućavaju. Smatra se šefom simbolizma iako on sam nije želeo da pripada nijednom pokretu. Njegova poezija je potraga za Idealom. Pesnik traži sveti jezik kojim će izraziti suštinu, zato poezija nije dostupna svakome. Malarme teži Idealu, ali ne uspeva da ostvari savršenstvo kojem teži i počinje da veruje da Bog ne postoji i da je sve iluzija. Očajava, ali ubrzo otkriva lepotu ništavila "Šta je lepše od prazne strane na kojoj sve može da se napiše?" kaže Malarme. Poezija nema nikakvu korist, dok stvara pesnik ne sme da razmišlja o slavi, niti materilnoj koristi. Malarme je uspeo da dočara unutrašnju borbu i težnju svakog stvaraoca da napravi što lepše delo.

   Mane je ovaj portret Malarmea naslikao 1876. u vreme objavljivanja pesme "Poslepodne jednog pauna". Tokom skoro 10 godina, ova dva prijatelja su se nalazila svakodnevno da bi pričali o slikarstvu, književnosti, novoj estetici, ali i o ženama i modi.

                 Muzej Malarmea se nalazi u Francuskoj, u Vilenu na Seni (Vulaines-sur-Seine) u kući u kojoj je Malarme živeo pred kraj života. U njemu se pored ostalog nalazi i ova statua koju je, ko oklon za Malarmea,  izradi Pol Gogen na Tahitiju i u njegovu čast nazvao je "Poslepodne jednog pauna" .

STENDAL

Henri Bejl, francuski pisac, poznat kao Stendal, rođen je 23.januara 1783. u Grenoblu, a umro je 1842. u Parizu. Proslavio se romanima Crveno i crno (1830), Parmski kartuzijanski manastir (1839) Lisjen Leven (nezavršen)... Predstavnik je subjektivnog realizma.

EDUARD MANE

Mane (23 januar 1832 - 1883) je najveći francuski slikar 19 veka.

http://www.dailymotion.com/video/xhx4rz_bande-annonce-de-l-exposition-manet-au-musee-d-orsay_creation#from=embed

KVEBEK

                   Kvebek je najveća provincija Kanade i druga po veli...čini frankofona zajednica u svetu. U njoj je 82% stanovništva frankofono. Od 1867. francuski i engleski su zajedno zvanični jezici. Grad Kvebek je po veličini drug frankofoni grad, odmah posle Pariza.Kvebek je frankofona pokrajina Kanade. Glavni grad je Kvebek a najveći grad je Montreal.Smešten na severo-istoku severne Amerike, na jugu se graniči sa SAD. Šuma pokriva polovinu teritorije. Kvebek je jedna od vodećih zemalja u svetu po količini slatke vode. Smenjuju se sva 4 god. doba. Mogu se videti polarna svetlost i polarni dan (ponoćno sunce).

Polarni dan : vreme kad sunce ne zalazi [(20 sati do 186 dana (na polovima)]

Polarna svetlost, aurora borealis

Istorija Kvebeka u slikama

ŠARL PERO

           12. januar, 1628. godine, rođen je francuski pisac Šarl Pero, autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", koja sadrži, širom sveta poznate, bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica".