Rože Vadim

          Rože Vadim (26 01 1928-2000), francuski reditelj, scenarista, glumac, romanopisac i pesnik. Ovaj čuveni zavodnik žena je pisao i snimao filmove koji su proslavili žene koje je voleo (Brižid Bardo, Katrin Denev, Džejn Fonda i druge).

           Snimio je 1959 adaptaciju poznatog klasika, libertenskog romana Opasne veze iz 1782, Šoderloa de Lakloa. U filmu igraju slavni francuski glumci Žerar Filip, Žana Moro, Trentinjan i Boris Vijan (pisac i džez muzičar).

            Ovaj film je odmah izazvao velike polemike i na kraju je cenzurisan kako bi se sačuvala slika Francuske u svetu.

             

Inače u našem Narodnom pozorištu se daje zanimljiva adaptacija ovog romana na Maloj sceni http://www.ina.fr/video/I05130196/roger-vadim-et-catherine-deneuve-le-vice-et-la-vertu.fr.html

http://archives.tsr.ch/player/personnalite-vadim

Andre Breton

André Breton (19 februar 1896-1966), francuski pisac, pesnik, esejista i teoretičar nadrealizma, je poznat naročito po Manifestima nadrealizma i po poetskim romanima Nađa (1928) i Luda ljubav (1937).Glavni predstavnik pokreta nadrealizma kojije odbacio element tradicionalnog romana, racionalnost i van morala i estetike se zalaao za imaginaciju, slobodne asocijacije.

Potrebno je prihvatiti svoje potisnute želje, iracionalno kako bi se otkrila svetlost. Čovek je jedinstvo svesnog i nesvesnog, kaže on i do tog jedinstva se dolazi preko ljubavi i pisanja.

U romanu Luda ljubav (1937) ljubav za Bretona postaje vrhunska vrednost. Žena ima centralno mesto u njegovom delu, ona omogućava muškarcu da se uskladi sa samim sobom i da prevaziđe osećaj životnog beznađa.

23 april: međunarodni dan knjige i autorskih prava

23 aprila 1616, umrli su Servantes, Šekspir i G. d la Vega.Istog dana, istog ovog datuma 23 aprila rođeni su ili umrli i drugi slavni pisci kao što su Moris Druon, K. Laksnes, Vladimir Nabokov, Josip Pla ili Manuel Valeho. Zato su ovaj datum, tako simboličan za svetsku književnost, izabrali na konferenciji UNESCO da bi, u celom svetu, odali počast knjizi i njenim autorima.

Anatol Frans

Žak Anatol Tibo, poznat kao Anatol Frans, rođen je u Parizu 16 aprila 1844.

            Kao sin Noela Tiboa, bibliofila, Anatol je dobio zadivljujuću kulturu. Počeo je da radi u biblioteci Senata 1876. Tu je dao otkaz 1890 i od tada se potpuno posvetio pisanju. Bio je i pasionirani kolekcionar i bibliofil.

           Frans je primljen u francusku Akademiju 1896. Priznat, uticajan, bogat, angažuje se u mnogim procesima (aferi Drajfus npr).

           Dobio je Nobelovu nagradu za svoje celokupno književno delo 1921.

           A 1922, papa osuđuje i zabranjuje sve njegove knjige.
           Prisustvovao je proslavi organizovanoj  u njegovu čast povodom njegovog 80.  rođendana, 1924. Umro je iste te godine. U Akademiji je tada njegovo mesto zauzeo pesnik Pol Valeri.

Samuel Beket

                  Samuel Beket, 1906-1989, irski pisac, dramaturg i pesnik, je najveći deo svojih dela napisao na francuskom. Jednom prilikom je rekao da je počeo da piše na francuskom sa željom da sebi što više ograniči upotrebu jezika, kako bi se oslobodio arogantnosti i kako bi njegova rečenica postala što jednostavnija. 

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost.

Čekajući Godoa

Žan Vilar

Žan Vilar, rođen 25 marta 1912-1971, je francuski pozorišni i filmski glumac, režiser i direktor francuskog pozorišta. Osnivač je Festivala u Avinjonu 1947.

 Ovaj Festival se održava svake godine u julu. Danas je jedan od najprestižnijih međunarodnih manifestacija.

FANI ARDAN

          Fani Ardan, rođena 22 marta 1949, je odrastala u  Monaku. Počela je svoju glumačku karijeru u pozorištu 1974.

             Srela je 1980. režisera Trifoa. Glumilq je u dva njegova filma « La femme d'à côté » i « Vivement dimanche ». Njih dvoje su se venčati 1981. Njihova ćerka se rodila 1984, a te iste godine je i Trifo umro u 52. godini života.

             Fani je nastavila da glumi. Glumila je i za Kostu Gavrasa u "Savet porodice"-"Conseil de Famille" (1986), za Etore Skolu u "Porodica" -La Famille" (1988) i za Margaritu Von Trot u Tri sestre-"Trois soeurs" (1988).

            Dobila je 1995. nagradu Cezar za nabolju žensku ulogu u komedji "Pédale Douce".

           Igrala je i u italijanskim filmovima, nalazimo je kod Etor Skole 2000 (Le dîner-Večera), Paola Sorentina (Il divo, 2008) i Maria Martone-a (L'odeur du sang- Miris krvi, 2009).
           Treba pomenuti i njenu ulogu u filmu Ridicule Patrika Lkonta (1996). U 2002, bila je jedna od "Huit femmes"- "Osam žena" F. Ozona.

Glumila je divu Mariju Kalas u filmu Callas Forever (2002) Franka Zefirelija, pošto ju je već glumila u pozorištu.

          Režirala je i film 2009. Ima tri ćerke.